Малишани имају очекивања о томе како ће њихови родитељи реаговати и обратити пажњу на њихове потребе. То може утицати на дечју сарадњу касније.
Студија Универзитета Цонцордиа, објављена у часопису Развој детета, је прва која је показала да способност детета да сарађује, добро се понаша и учи зависи од понашања његових родитеља.
За одрасле, интеракција са дететом, позитиван одговор када им је потребна пажња и разумевање онога што може унапредити сарадњу омогућава младим људима жељу за брзом и брзоплетом сарадњом са родитељима и у друштву, каже Марие-Пиерре Госселин, докторски кандидат у психологији и аутор студије.
Извршена су два запажања када су родитељи и њихова деца били у истој соби. Прва прилика тражила је од родитеља да одговоре на упитник и буду пажљиви. У међувремену је доказано да је родитељ који прави паузу у акцији да одговори на или непажљивом детету. Мирно објашњавајући да буде стрпљив добио је од детета бољу сарадњу и поштовање , у поређењу са оним који је наставио свој упитник не подижући поглед и морао се суочити са вриштећим и тужним дететом.
Исти позитиван сценарио поновљен је и у другој анализи, где је родитељ морао да направи понављајући гест са лоптом. Ко год је свом детету објаснио шта ради, дозволио је свом малишану да после може да опонаша гест лоптом.
Госпођа Госелин стога охрабрује родитеље да сами себи кажу да није толико количина колико квалитет пажње која се даје детету оно што ће дати добре резултате и младим људима који су мотивисанији за сарадњу у његовом животу.
Фото: Амбро / ФрееДигиталПхотос.нет
Извор: Интерактивни БУМ
